У манастиру Лелић код Ваљева чувају се мошти владике Николаја Велимировића, једног од најзначајнијих српских духовника 20. века. Од преноса из Америке 1991. године, ова светиња постала је место ходочашћа и молитве, а посетиоцима пружа прилику да се присете живота и дела човека који је оставио дубок траг у духовном и културном наслеђу Ваљева и Србије.

Илиндански вашар у Ваљеву био је деценијама један од највећих сабора у западној Србији. Окупљао је трговце, занатлије и сточаре из ширег региона, а улице и пољане постајале су место размене робе, нових послова и сусрета. Сећања мештана говоре да се вашар одржавао на пољанама крај Колубаре, уз пут према Лелићу и Поћути, западно од вароши. То је била велика равница, погодна за стоку, шатре и занатске тезге.

Према предању, са Дабића Поља, данашњег аеродрома Дивци код Ваљева, током Церске битке 1914. године полетео је авион који је био опремљен митраљезом – први такав лет у ратним дејствима. Иако су летови тада углавном били извиђачки, испровоциран паљбом из пиштоља једног аустроугарског колеге, наш пилот је инсталирао митраљез и винуо се у ваздух. Остало је историја ваздухопловства.

На мистичним врховима Повлена леже црне стене које мештани називају „Плоче“ — грубе плоче стене, глатке и тамне, расуте као да их је сам Ноје, кад је везао алку, овде оставио. Кажу да су оне обала праокеана — предвиђене линије прастарих вода, када је свет био другачији. Стојиш пред њима, додирујеш хладно камење, и може ти се чинити да у шапату ветра чујеш удах старог мора, призвук праокеана чије су границе давно нестале.

У Првом светском рату Ваљево је 1915. године постало велика ратна болница. У град су пристизале хиљаде рањених и оболелих од тифуса, а готово све јавне зграде претворене су у завојишта. У тешким условима страдало је на хиљаде војника и цивила, као и бројни лекари и болничари, међу њима сликарка Надежда Петровић, остављајући Ваљево као симбол велике жртве и хуманости.

У селу Дренaјић, подно Медведника, налазе се поља за која људи верују да имају исцелитељску снагу. Посетиоци долазе да стану на означене тачке и проведу време у тишини, слушајући звук ветра и посматрајући околну природу. Многи кажу да на тим местима осећају мир, олакшање од стреса и снагу која их подсећа на блискост човека и земље.

У долини Ровни, под водом језера Стубо-Ровни, почива некадашња Ваљевска Грачаница – црква Светог Архангела Михаила, коју је својевремено обнављао и благосиљао владика Николај Велимировић. И данас, када се вода смири, ходочасници долазе на обалу да се помоле и присете светиње чији се крст и купола још назиру испод површине.

Старе поточаре и воденице Ваљева, нарочито уз Градац и у селима попут Таора, вековима су биле срце сеоског живота. У 19. веку служиле су за млевење жита, али и као места сусрета и прича. Градац је некада имао чак двадесет четири воденице, а Таор дванаест; већина је нестала, али преостале воденице и даље чува сећање на људе који су знали вредност воде, точка и камена.

Скривена крај обале Градца, Мејина (мехмедова) чесма стоји као неми чувар сећања. Подигао ју је Милан Гођевац 1929. године, на месту старог извора на поседу турског велепоседника. Њена хладна вода није за пиће, али и данас подсећа да свако доба оставља свој траг – тих, али трајан, као камен у који је усечена.

Скоро невероватно, али у кањону Градца, скривена међу стенама и зеленилом, стоји Дегурићка брана – једна од првих хидроцентрала у Србији. Као да је природа намерно сакрила овај технолошки бисер, баш као што џунгле Амазоније чувају рушевине древних градова, остављајући је да тихо прича о тренутку када је река постала извор светлости.

У хладу старих липа крај Петничке пећине стоји храм Успења Пресвете Богородице. У његовој тишини чува се реликвија — десна шака светитеља, за коју верују да припада јеванђелисти Луки. На Лучиндан мошт се износи пред вернике, а храм испуњава мирис тамјана и осећај благослова који спаја прошлост и живу веру.

На падини Видрака, где је некада било Старо војничко гробље, данас се уздиже споменик Социјалистичке револуције. Иако су гробови пресељени на Ново гробље, становници Баира верују да се ноћу још чују тиха појања ратника са Колубарске и Дринске битке, као шапат успомене на оне који су ту оставили своје кораке и сан о слободи.

У кањону Градца, кад ноћ спусти сенке, често се чује необјашњив крик – кажу да је то дрекавац, чувар старих тајни. Према предању, крије се у тунелима испод стена и помаже градачкој вили да чува гроб прадавног бога Ваља. Ако застанеш крај воде и ослушнеш, можда ћеш и ти ухватити његов тихи знак да легенде још живе.

На планини Повлен могу се пронаћи необични камени облици познати као „бурме“. То су фосили морских организама из доба када је овај крај био покривен древним Панонским морем. Специфични кружни и спирални облици у стенама подсећају на прстење или бурме, па су по томе и добили назив. Овај геолошки феномен сведочи о далекој прошлости и привлачи пажњу истраживача, планинара и туриста који трагају за природним и научним занимљивостима Повлена.

Бања Пауне смештена је у ваљевском крају и била је позната по лековитим изворима минералне воде који се користе за лечење реуматских и кожних обољења. Иако мања од већих бањских центара, одликује се мирним амбијентом и природним окружењем које погодује одмору и опоравку. Поред извора, некада су постојали уређени базени и простори за рекреацију, што је Бању Пауне чинило значајним локалним излетиштем и здравствено-рекреативним центром у близини Ваљева.

Тврђава Бела стена налази се у близини села Крчмар, на домаку Дивчибара. Подигнута на доминантном узвишењу, служила је као утврђење и осматрачница која је контролисала прилазе овом крају. Данас су видљиви остаци зидина који сведоче о њеној средњовековној прошлости.

Петнички псалтир је рукописна књига настала крајем XIV или почетком XV века, пронађена у селу Петница код Ваљева. Писана је на старословенском језику и представља један од најстаријих сачуваних споменика писмености овог краја. Поред литургијске намене, псалтир има и велику културно-историјску вредност, јер сведочи о ширењу писмености и духовности у ваљевском подручју у средњем веку. Данас се чува као значајна културна баштина Србије.

Повленске кугле су феномен који се налази на падинама планине Повлен, недалеко од Ваљева. Ове савршено заобљене стене необичног изгледа и порекла изазивају радозналост посетилаца и истраживача. Везују се за различите легенде и веровања, а многи им приписују и лековита или мистична својства. Локалитет је данас атрактивна туристичка дестинација која спаја природну реткост и народну машту.

На узвишењу познатом као Шарено платно, у селу Бранговић код Ваљева, налазе се остаци старе тврђаве познате као Јеринин град. Камени зидови и ваљци који су вековима одолевали времену сведоче о бурној прошлости овог краја и легендама везаним за градитељку Јерину. Са овог места пружа се леп поглед на околину, а локалитет је значајна културно-историјска тачка ваљевског краја.