Иако је само стотинак километара удаљено од престонице, Ваљево има локализме који се не користе у остатку Србије. Једна анегдота о два студента Архитектонског факултета, рођена у Ваљеву, добро илуструје колико често користимо речи које су реткост за остале на српском говорном подручју.
Два Ваљевца улазе у аутобус пун колега како би заједно кренули на факултетску екскурзију. Први се обраћа другоме: „Ене, гејаци у шарагама“. Други одговара: „Јашта!“
Колеге су се загледале, покушавајући да разазнају шта су рекли. „Не разумем“ био је универзалан одговор. Када су их коначно уверили да нису говорили странски, већ на матерњем језику, Ваљевци су схватили да речи које су користили имају значење искључиво у њиховом месту. Тако нико у аутобусу није могао да се увреди због „гејка“, јер нису познавали значење ове именице.
„Шараге“ су израз који се у остатку земље не користи, па се најживљи део аутобуса, култно место тинејџерске дружине, обично назива „задњи део аутобуса“.
„Јашта“ је ефектнији израз чуђења него „да“, „истина“ или „види, стварно“. Када кажеш „јашта“, показујеш став и реагујеш снажније него када само примећујеш или констатујеш. Ваљевци га користе и као замену за „него шта“:
-
„Ови наши кошаркаши су стварно добри.“
-
„Јашта него добри!“
Може се употребити и у ироничном контексту или када желиш да прекинеш даље испитивање:
-
„Сви сте, наравно, прочитали лектиру?“, пита професор књижевности.
-
„Јашта смо“, одговарају ученици.
