
Био је управник Ваљевске болнице током Првог светског рата и један од симбола пожртвованости српског лекарства. Током епидемије пегавог тифуса лечио је оболеле све до сопствене смрти. Његов гроб на Видраку постао је место сећања на лекаре-хероје и на све који су дали живот помажући другима.