Необична старинска кућа у близини цркве Покрова Пресвете Богородице припадала је породици Јанковић. Смештена је на углу Пантићеве улице и Улице Живојина Мишића, а изграђена је између 1928. и 1929. године као дело угледног предузимача Ристе Алексића. Кућа Јанковића посебна је по фигурима у удубљењима зидова, које објекту дају значајну стилску и архитектонску вредност. Иако би неко могао помислити да женска и мушка фигура, рађене у класичном маниру римских портрета, носе поруку о породици власника, ствар је мало другачија.
Риста Алексић био је познат по префињеном стилу. Све куће чије је пројекте радио имале су посебан печат, због чега је уживао репутацију градитеља најлепших кућа у Ваљеву. У то време подигао је низ објеката које је потом продавао. Кућу Јанковића продао је тајсту др Панте Јанковића, а данас у њој живи његова рођака. Пројекат куће и име архитекте нису сачувани.
Кућа је на самом углу две улице и има дворишно крило. Унутрашњост је подељена на два стана са засебним улазима из дворишта. Степенице из приземља воде у сасвим одвојене јединице у сутерену. Стандард према Пантиевој улици је мањи у односу на стан окренут према дворишту. Обојица стана задржала су оригинални распоред просторија.
Породична стамбена кућа има луксузне одлике, са сутереном и високим приземљем. Објекат је грађен од тврдог материјала, малтерисан и офарбан у окер боју. Фасаде су богато обрађене класичистичким елементима, са израженијом пластиком у малтеру. Изнад прозорских отвора налазе се тимпанони – троугласти и лукасто засведени. Два паралелна хоризонтална венца иду изнад високог каменог сокла и понављају се у горњим деловима фасада. На самом врху фасаде протеже се назидак са оивиченим полјима колоната. Кров је четвороводан, покривен бибер црепом.
Кућа је добро очувана, осим што је после Другог светског рата један од бивших станара затворио један од прозора окренут Пантиевој улици.
