Jablanik

Planina Jablanik, koja se nalazi severozapadno od Povlena, predstavlja dinarsku planinu već po tome što se pruža pravcem severozapad – jugoistok. Najviša tačka je visoka 1274m. Jablanik je vrlo bujne vegetacije, naročito bujne šume bukve: gotovo do samog vrha planine prostiru se kontinualne šume bukve, čija su pojedina stabla visoka i do 30 metara. S druge strane, na Jablaniku nema šumskog voća, kojim obiluju gotovo svi delovi susednog Povlena.

Na Jablaniku se mogu uočiti sledeće geomorfološke odlike: teren zapadno od Tubravića ima normalnu površinsku hidrografiju; prostor istočno od ovog zaseoka je gotovo bez površinskih tokova, izbušen brojnim vrtačama. U podgorini je usečena dolina Sušice koja predstavlja kanjonsku dolinu dugu oko tri kilometra.

Najviši delovi Jablanika obrasli su travom, pri čemu je ona mnogo bujnija na severnim, nego na južnim stranama, što je posledica veće vlage na prvim stranama. Ispod najvišeg vrha Jablanika su dobro sačuvani tragovi rovova, verovatno iz perioda Prvog svetskog rata. Samo na jednom mestu su se očuvale stočarske kolibe i to znatno niže, tamo gde ima nešto više vode.

Sa vrha Jablanika se pruža divan pogled na ostale Valjevske planine, kao i na dolinu Kolubare i predeo prema gradu Valjevu. Jablanik je veoma pogodan za šetnje i tokom cele godine mogu se sresti brojni ljubitelji valjevskih planina.

Sa planimom Jablanik postoje dobre saobraćajne veze. Do Jablanika možete doći iz pravca Valjeva, putem koji vodi ka Bajinoj Bašti, preko Debelog brda.

Za ljubitelje planina, posebno za planinare, smučare, izviđače, istraživače, ferijalce, sportiste, Valjevske planine, među kojima i Jablanik, sa svim svojim pogodnostima, pružaju izvanredne uslove tokom cele godine.

I upravo blizina Valjevskih planina velikim gradskim centrima, povoljni klimatski uslovi i sve blagodeti koje pružaju, čine ih privlačnim i interesantnim za veliki broj zaljubljenika prirode i planine posebno.