Proteže se desnom obalom reke, u samom centru naselja, baš preko puta mesta na kome su 1804. godine pogubljene istaknute ustanicke vode: Ilija Bircanin i Aleksa Nenadovic. Glavna ulica širine i do jedva šest metara, stešnjena je izmedu obale i padine brega, prilagodavajuci se krivini toka Kolubare. Zbog toga je, smatra se, i ceo kraj dobio ime Tešnjar. Na tom prostoru srpski pisac i dramaturg Joakim Vujic nabraja 1826. godine 100 ducana, da bi se, samo nekoliko godina kasnije, sagradilo još 86 novih lokala. Caršija je oživela, jer je bila usko vezana za „valjevski pandur”, vrstu sajma održavanog jednom, a kasnije i dva puta godišnje.

Dušu Tešnjaru u 19. veku davali su ulicni prodavci, koji su u njemu boravili od ranog jutra, pa sve do prvog mraka. U rano jutro prvo bi nailazili prodavci salepa, koji je prodavan iz kanti, a sipan u cimentu. Salep su najcešce prodavali Makedonci koji su tokom dana prodavali alvu i bozu, a oko podne kiselo mleko. Celo pre podne su u Tešnjaru pekari prodavali zemicke i kifle. Popodne su se pojavljivali „cuker pekari“, koji su na poslužavniku nosili kolace, najcešce prelivene cokoladom. Tek predvece su se na ulici pojavljivale cevabdžije. A kada padne noc glavna caršija, Tešnjar, pretvarala se u šetalište. Tu su se momci i devojke upoznavali i uzimali. Ispred kuca se sedelo i razgovaralo.

Danas je Tešnjar jedinstvena gradska celina 19. veka sacuvana u Srbiji. Njegova arhitektura je vrlo skromna i ilustruje ekonomske prilike vremena u kome je nastala. Okosnicu današnjeg sacuvanog jezgra cini dvadesetak kuca gradenih u bondrucnoj konstrukciji koje su sacuvale svoj prvobitni oblik. Dvorišta su kaldrmisana, uzana, dugacka, sa dosta cveca i drveca. Tešnjar ima i svoje zalede pored Kolubare, prema kojoj su okrenute bašte, ekonomske gradevine i kapije. Ulicne zgrade samo zajedno sa dvorištima i zaledem predstavljaju jedinstvenu celinu. Od starih zanata u Tešnjaru su danas prisutni: tkacki, grncarski, obucarski, voskarski, trukerski, liciderski, bojadžijski, krojacki za narodno odelo i berberski.

Tešnjar je danas sa više desetina ugostiteljskih objekata i omiljeno mesto za izlaske Valjevaca i njihovih gostiju. Najpoznatiji valjevski letnji festival su Tešnjarske veceri. Tešnjarske veceri su medunarodna, kulturna, turisticko – privredna manifestacija. Predstavljaju smotru pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavaca, knjižara, vrhunskih autora u oblasti klasicnog i savremenog muzickog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti. Prateci programi predstavljaju turisticku i privrednu ponudu grada. Tešnjarske veceri postoje od 1987. godine i održavaju se tradicionalno svake godine u mesecu avgustu.

Glavne ulice

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *